Pitanja i odgovori

Mehanizam za međunarodne krivične sudove (Mehanizam ili MMKS) je pomoćno telo Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Osnovan je kako bi nastavio nadležnost, prava, obaveze i osnovne funkcije Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu (MKSR) i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), nakon što te dve institucije okončaju svoje mandate.

Dok je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatrao strategije okončanja rada MKSR i MKSJ, postalo je očigledno da određeni broj obaveza ne može biti završen odmah po zatvaranju MKSR i MKSJ. Jedan mali ad hoc mehanizam bi omogućio da ova dva međunarodna suda završe svoje aktivnosti, a da se pritom obezbedi da i dalje budu izvršavane obaveze koje se nastavljaju, poput hapšenja optuženih koji su u bekstvu, zaštite svedoka, nadgledanja izvršenja kazni i omogućavanja pristupa arhivama.

Rezolucijom Saveta bezbednosti 1966 (2010) Mehanizam je ustanovljen kao institucija sa dva ogranka: jedan, koji pokriva funkcije nasleđene od MKSR, nalazi se u Arushi (Tanzanija), a drugi, koji pokriva funkcije nasleđene od MKSJ, nalazi se u Hagu (Holandija).

Ogranak u Arushi počeo je s radom 1. jula 2012. godine. Ogranak u Hagu počeo je s radom 1. jula 2013. godine.

Iako su mandat i rukovodstvo zajednički za oba ogranka, svaki ogranak je usredsređen na konkretne potrebe datih lokacija.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 22. decembra 2010. osnovao Mehanizam za međunarodne krivične sudove kako bi nastavio određene ključne funkcije MKSR i MKSJ nakon okončanja njihovih mandata.

Mehanizam ima mandat da izvršava sledeće funkcije:

  • Locira i krivično goni preostale optužene koji su u bekstvu;
  • Sprovede i okonča sve žalbene postupke proistekle iz poslednjih predmeta vođenih pred MKSR i MKSJ;
  • Razmatra zahteve za preispitivanje presuda MKSR i MKSJ i Mehanizma;
  • Vodi eventualna ponovljena suđenja;
  • Sprovodi istrage i prvostepene i drugostepene postupke u predmetima zbog nepoštovanja suda i lažnog svedočenja;
  • Pruža zaštitu žrtvama i svedocima koji su svedočili pred MKSR, MKSJ i Mehanizmom;
  • Nadgleda izvršenje kazni izrečenih osobama koje su osudili MKSR, MKSJ i Mehanizam;
  • Pomaže nacionalne pravosudne sisteme u istragama i krivičnom gonjenju u predmetima po navodima za ratne zločine i druge povrede međunarodnog prava;
  • Čuva i vodi arhive MKSR, MKSJ i Mehanizma;
  • Vrši nadzor nad predmetima prosleđenim nacionalnim pravosudnim sistemima.

Mehanizam neće podizati nove optužnice za genocid i druge teške povrede međunarodnog humanitarnog prava.

Mandat MKSR je bio da sudi licima za koja se sumnja da su odgovorna za određene zločine počinjene u Ruandi od 1. januara 1994. do 31. decembra 1994. godine.

MKSJ je dobio mandat da sudi licima za koja se sumnja da su odgovorna za teške povrede međunarodnog humanitarnog prava počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine.

Za informacije o mandatu Mehanizma, pogledajte "Šta je mandat Mehanizma?".

U skladu s Rezolucijom Saveta bezbednosti 1966 (2010), Mehanizam je mala i privremena institucija osmišljena da svoj mandat ispunjava na najefikasniji način i uz što manje troškove.

Mehanizam ima predsednika, tužioca i sekretara koji su zajednički za oba ogranka. Mehanizam ima spisak od 25 nezavisnih sudija koji treba da borave u sedištima ogranaka samo po potrebi, na zahtev predsednika. U meri u kojoj je to moguće, i u skladu s odlukom predsednika, sudije bi trebalo da svoje funkcije obavljaju na daljinu.

Sudska veća, Tužilaštvo i Sekretarijat se oslanjaju na mali broj zaposlenih koji obavljaju tekuće funkcije, a održavaju spisak kvalifikovanog osoblja kako bi se brzo zaposlili dodatni kadrovi, ukoliko to bude potrebno kao odgovor na promene u obimu posla.

Spisak branilaca se kontinuirano ažurira kako bi se obezbedili uslovi za vođenje pravičnih suđenja.

Među mnogim dostignućima Mehanizma do danas nalaze se i sledeća:

  • Početak rada ogranaka u Arushi i Hagu u skladu s parametrima i rokovima koje je zadao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i neometano prenošenje ključnih funkcija s MKSR i MSKJ na Mehanizam;
  • Preuzimanje odgovornosti za vođenje i okončanje žalbenih postupaka za koje je najava žalbe podnesena nakon početka rada nadležnog ogranka Mehanizma;
  • Žalbeno veće Mehanizma je 18. decembra 2014. godine izreklo svoju prvu presudu po žalbi, u predmetu Ngirabatware, bez ikakvih odlaganja;
  • Neometano prenošenje funkcije zaštite žrtava i svedoka na Mehanizam stvaranjem novog Odeljenja za podršku i zaštitu svedoka;
  • Osnivanje Službe Mehanizma za arhiviranje i dokumentaciju kako bi se osiguralo očuvanje i bezbednost arhiva MKSR i MKSJ i njihova pristupačnost. Svi spisi MKSR su sada prebačeni u nadležnost Mehanizma. MKSJ je prebacio veliku količinu spisa i taj proces je i dalje u toku;
  • Preuzimanje pune odgovornosti za nadgledanje izvršenja kazni koje su izrekli MKSR, MKSJ i Mehanizam na dva kontinenta i u brojnim državama;
  • Utvrđivanje zajedničkih smernica i procedura kako bi se odgovorilo na zahteve za pomoć koje upućuju nacionalni pravosudni sistemi;
  • Završetak izgradnje objekta u kojem je sada smešten ogranak Mehanizma u Arushi.

Arhive MKSJ i MKSR i Mehanizma sadrže pisane dokumente, filmove, audio i video snimke, kao i predmete koji se odnose na vođenje istraga, podizanje optužnica, postupke u sudnici, pritvor optuženih lica, zaštitu svedoka, izvršenje kazni, te na odnose međunarodnih sudova sa državama, drugim telima za ostvarivanje pravde, međunarodnim i nevladinim organizacijama i javnošću.

Arhive – koje su u vlasništvu Ujedinjenih nacija – čuva Mehanizam sprovodeći režim bezbednosti informacija i pristupa informacijama koji uzima u obzir klasifikaciju i pohranjivanje arhivske građe u skladu s najvišim međunarodnim standardima arhiviranja. Pročitajte više o arhivima.